Pozarevac se nalazi u severoistocnom delu Srbije, na osamdesetom kilometru od Beograda iduci auto putem Beograd- Nis. Smesten je izmedju tri reke: Dunava, Velike Morave i Mlave. Opstina ima povrsinu od 491 kvadratni kilometar. Ima 49 100 hektara zemlje, od cega je obradive 39 240 hektara, odnosno oko 80 % ukupne povrsine. Ova obradiva zemlja se vecinom nalazi u plodnom Stigu, zatim u pomoravskom, dunavskom i mlavskom priobalju.

Pozarevac je sediste Branicevskog okruga. Pored toga, on je i privredni, kulturni, administrativni i politicki centar sireg podrucja, kao i niza drugih ustanova i pravosudnih organa. Nosilac je privrednog razvoja citavog okruga i zariste kulturnog delovanja i uticaja. U sastavu okruga su opstine: Veliko Gradiste, Golubac, Zabari, Zagubica, Kucevo, Malo Crnice, Petrovac i Pozarevac. Sve one cine jedinstvenu geografsku i saobracajnu celinu.

Istorija Pozarevca je bogata i burna: prvi put se pominje 1476. godine, a postao je poznat posle Pozarevackog mira zakljucenog izmedju Austrije i Turske 1718. godine uz prisustvo zapadnih sila. Pravi procvat Pozarevca pocinje tek dolaskom knjaza Milosa na vlast. Njegovom zaslugom u Pozarevcu je podignuta Saborna crkva (1819.), dvor- konak (1825.), nova carsija (1827.) i na kraju, za vreme njegove druge vladavine, (1860.). Kulturna proslost Pozarevca je takodje zanimljiva: skola se u njemu pominje 1770. godine, a 1842. Pozarevljani su gledali pozorisne predstave; balkanska premijera "Romea i Julije", i uopste nekog dela Viljema Sekspira, bila je bas u Pozarevcu!

Danasnji Pozarevac je okrenut buducnosti. Ono sto je bio je velika inspiracija za sve Pozarevljane, ali i obaveza da se nas grad vrati tamo gde mu je i mesto- u sam vrh privrednog i drustvenog zivota Srbije i Jugoslavije. Poucen proslocu- Pozarevac gleda u buducnost.

Ljubicevo

Ergela "Ljubicevo" je jos jedno podsecanje na dinastiju Obrenovica i njihovu vezu sa Pozarevcom. Naime, knjaz Milos je po drugi put bio izabran za vladara Srbije 1859. godine i iz izgnanstva se vraca u Srbiju- prvo u Pozarevac, pa u Beograd gde preuzima vlast. Sledece godine, 1860., imanje "Morava", na samoj obali Velike Morave, poklanja drzavi za ergelu. Kasnije ce 1866. godine, knez Mihajlo, posle smrti svog oca, knjaza Milosa, i majke Ljubice, kada bude vladao Srbijom, dati ovom imanju ime Ljubicevo, po majci Ljubici. Od tada ova ergela ima znacajnu ulogu u konjickom sportu Srbije i Jugoslavije.

Ergela "Ljubicevo", jedna od najstarijih u Srbiji, je poznata po dobroj selekciji konja i njihovom kvalitetnom odgoju, tako da su konji iz ove ergele rado vidjeni na svim znacajnijim trkama i konjickim priredbama u zemlji. Trofejna sala, koja se nalazi u sastavu ergele, recito govori o uspesima koje je "Ljubicevo" imalo na takmicenjima u zemlji i inostranstvu. Mnoge domace ergele su kupovale potomke trofejnih pastuva i kobila "Ljubiceva" trudeci se da na taj nacin dodju do kvaliteta koji je ova ergela vec imala.

Uz ergelu, "Ljubicevo" ima i sopstveno poljoprivredno dobro i to predstavlja ogroman potencijal za konjicki sport, turizam i poljoprivredu. Ergela "Ljubicevo" je bila i ostala srediste konjickog sporta u Pozarevcu, a njen uticaj i znacaj u mnogo cemu prevazilaze lokalni karakter.